Home / Najčitanije / JEDAN DAN U ŽIVOTU PROSTITUTKE Sanjino pravilo: Nema seksa sa klijentima koji se cenjkaju

JEDAN DAN U ŽIVOTU PROSTITUTKE Sanjino pravilo: Nema seksa sa klijentima koji se cenjkaju

Verica me je u poslednjem trenutku obavestila da ćemo na otvaranje novog tržnog centra ići sa njenom drugaricom Sanjom.

– Izvini što malo kasnim – rekla mi je Verica kada smo se našle ispred objekta – imala sam klijente koji su hteli sređen stan za male pare u centru grada, uspela sam da im nađem salonac u Karađorđevoj i izdala, tako da ja večeras častim.

U tom trenutku nam je prišla visoka, mršava devojka crne kose sa paž frizurom. Na sebi  je imala farmerke i crnu kožnu jaknu.

– Veki, gde si bre ti, kasniš, rekla je Sanja drugarici, a potom meni pružila ruku.

Nije ostavila poseban utisak na mene, ali kako mi je plata kasnila već treći mesec nisam mnogo obraćala pažnju na ljude oko sebe.

Odmah smo krenule u obilazak prodavnica sa firmiranom robom. Sanja je pazarila nekoliko pari cipela, mantil, par korseta i punu kesu crnog čipkanog donjeg veša.

– Čime se bavi tvoja drugarica, pitala sam Vericu dok je Sanja kupovala kao da nikada pre nije bila u tržnom centru.

– Zašto me to pitaš, rekla mi je ona pomalo uvređeno.

– Zato što ja tri meseca nisam dobila platu, pa me zanima koja je to profesija u kojoj ima toliko para da je od zarade moguće kupovati firmirano bez opterećenja cenama!

– Aha…pa Sanja je fitnes instruktorka. Ona drži individualne treninge, zaradi 50 evra dnevno, a nekad i više, rekla mi je Verica.

Odmah sam počela da razmišljam u tom pravcu – promeniću profesiju, biću fitnes instruktorka, mogu ja to.

Moje misli prekinula je Verica rekavši mi da je upravo dobila poruku od vlasnika nekretnine koju izdaje da hitno dođe i preuzme ključ jer on neće biti u Beogradu.

– Jel možete vas dve same? Sanja ima ključ od mog stana, idite tamo i čekajte me, ja ću doći čim završim, rekla je.

Sanja je zaključila da bi bilo najbolje da uzmemo taksi jer je imala desetak kesa i nije mogla da ih nosi.

– Okej, ali da znaš da ne mogu da podelim sa tobom račun jer nemam.

– Ja plaćam sve, opusti se, samo ti pozovi (taksi). Idemo prvo u Mek da uzmemo klopu pa pravac Mirijevo, rekla je ona.

„Fitnes instruktorka živi na brzoj hrani“, bilo mi je čudno.

Sanja je častila i taksistu večerom. Kad smo bili pri kraju, njoj je stigla poruka.

– Jao ljubav moja, rekla je glasno, a potom dugo kucala na telefonu.

– Ovo je …… naš proslavljeni fudbaler – počela je da govori iako je niko ništa nije pitao – ja sam s njim nekoliko godina.

Okrenula je telefon prema meni i počela da pokazuje prepisku. Prilično perverznu. Na profilu osobe koja joj piše slika čak i meni poznatog sportiste, strani broj, sve se uklapalo.

– Zar on nije u srećenom braku, otelo mi se.

– Ne pričamo mi o tome. On kad dođe u Srbiju, pozove me, odemo u hotel i celu noć se je*emo. Njegov fetiš je da poliže svoju telesnu izlučevinu s mene, rekla je kao „dobar dan“.

Taksista nije izdržao.

– Sad mi je preselo ono što sam pojeo. Molim te, nemoj to da pričaš, ne zanima nas, rekao joj je i u moje ime.

Sanja se ućutala. Ostatak vožnje, ja sam provela u razmišljanju da me je Verica slagala. Devojka jeste zgodna, ali nije fitnes instruktorka. Ne znam čime se zvanično bavi, ali je jasno da zarađuje od prodaje svog tela. I to, izgleda, poznatim muškarcima. Istina, nema manire dame, ali i sama kaže da “sve počinje i završava se u hotelskoj sobi”.

Kada smo stigle u Veričin stan povadila je i pobacala svuda stvari koje je kupila. Skinula se skroz gola ispred mene, pa počela sa probom krpica. Prvo je obukla donji veš.

– Kako mi ovo stoji?

Sve joj je stajalo savršeno.

– Hoćeš li ti večeras s nama u provod, jedan fudbalski klub slavi osvajanje jesenje titule pa prave žurku, biće i neki političari, pitala me je.

Dvoumila sam se, ali kako nisam imala odeću za večernji izlazak bila sam na ivici da odbijem. Međutim, ona mi je ponudila svoje stvari i rešila problem u sekundi.

– Dobrodušna je, prava lavica, pomislila sam.

U međuvremenu je stigla i Verica. Pričala je sa nekim telefonom.

– Sanja, hoćeš li da odradiš na sat vremena nekog Amera, uzeo je stan kod Gorana i hitno mu traži devojku. Mislim da nudi 300 dolara….evo Goksi potvrđuje da jeste toliko, kazala je.

– Pa da znaš da bih mogla, stižem do jedanaest, u klubu i ne treba da budemo pre ponoći jer neće biti nikog.

Sanja je otišla, a Verica i ja smo ostale same u njenom stanu.

– Šta ovo bi, pitala sam.

– Znam na šta misliš. Devojka je stvarno fitnes instruktor, ali ovo ČINI samo našim drugarima koji izdaju stanove strancima na nekoliko dana. Nikome nemoj da pričaš o ovome jer ako se pročuje, imaće problem sa bratom, on je policijski inspektor, objasnila mi je.

Ništa nisam rekla, a zapravo ništa nisam ni mislila.

Iako pola sata nakon ponoći, u klub smo stigle među prvima. Nedugo posle nas, došli su: uprava fudbalskog kluba, političar, vođe navijača i igrači. Sanja se sa svima pozdravila i poljubila u usta!

Meni je bilo zagušljivo, bučno, mračno i dosadno, ali sam se trudila da to ne pokažem kako njima dvema ne bih pokvarila više nego dobro rapsoloženje.

Sanja je u nekom trenutku sa jednim čelnikom kluba otiša u toalet. On je izašao nakon desetak minuta, a ona koji trenutak posle njega. Bila je još raspoloženija.

Oko četiri izjutra, slavljenici su uveliko napustili klub. Ostale smo nas tri i još desetak gostiju. Lik iz obezbeđenja je Sanji dao znak glavom, a ona je pogledala prema nekim mladićima. Jedan od njih joj je prišao. Počeli su da pričaju, od buke nisam mogla baš sve da čujem, ali sam videla da mu pokazuje prstima:

– Vas trojica sat vremena – 500 evra!

– To je mnogo, rekao joj je plavokosi dečko.

Ona je počela rukama da ističe svoju figuru i pokazuje na sto na kom je bilo mnogo popijenih koktela:

– Ali sve ovo košta, nije za džabe! Ako imaš 500 evra idemo odmah, ako nemaš – tutanj, nismo na pijaci!

Dečko se povukao. Ona je bila besna, sela je i zapalila cigaretu. Verica je pokušala da je nagovori da im spusti cenu?! Nije htela da čuje. Krenule smo kući. Naišle smo na mladiće iz kluba dok smo tražile taksi.

– Jesi li se predomislila, naša poslednja ponuda je 300 evra, rekao je dečko na lošem srpskom.

Nije htela da ga pogleda. Okenula se ka meni i rekla:

– Ja imam svoje dostojanstvo. Šta je za Slovence 500 evra, dođu u Srbiju da se proseravaju. Pederi!

– U pravu si, jedino što mi je palo na pamet u tom trenutku da kažem.

Zamolila sam Vericu da prođu pored mog stana i ostave me. Obećala sam da ću, kad se naspavam, doneti haljinu koju mi je Sanja dala da obučem za izlazak.

Oka nisam sklopila, a ubrzo je svanulo. Ležala sam do deset, a onda ustala i pozvala Vericu. Nije odgovarala ni na poruke, ni na pozive sve do 16 časova.

– Uspavale smo se, dođi ako hoćeš sada, rekla mi je.

Otišla sam i srela se sa Sanjom na vratima.

– Super što si došla, žurim, vidimo se kasnije.

– Gde ode Sanja, pitala sam Vericu.

– Ne znam, Goran je zvao, ima gosta, matorog Engleza, tražio tri devojke. Biće ona brzo gotova, šta matorac može da uradi, kazala je kroz smeh.

Ipak, bilo je skoro 23 sata, Sanja se nije ni javila, ni došla. Verica nije htela da zove Gorana i proveri šta se dešava, a ja sam bila zabrinuta za nju iako je znam tek jedan dan.

Otišla sam kući. Ponovo nisam mogla da spavam. Ujutru sam poslala Verici poruku:

– Jel došla Sanja???

Odgovorila je u 14 časova i pozvala me je da dođem kod nje i usput kupim brufen i mast za rane.

– Daću ti pare, samo požuri.

Kad sam došla u njen stan, Sanja je ležala gola u suzama i sa podčnjicama.

– Šta se desilo???

Sanja se okrenula na stomak, a njena zadnjica je bila krvava. Užasan prizor. Počela sam da plačem. Verica me je izgurala iz sobe. Njoj je dala lekove i namazala kremu pa je došla kod mene u kuhinju.

– Matori se nagutao vijagre, il našmrkao kokaina, nemam pojma. Sevao bič, druge dve devojke su prošle još gore, rekla mi je.

– Jesu li ga prijavile?

– Šta je tebi, šta da prijave? Šta da kažu, gde ti bre živiš?

– Jel ga Goran bar isterao kao poslednju džukelu na ulicu?

– Hahaha, to je rizik posla, dešava se. Vidiš zašto tebi ništa ne govorim, ti kao da živiš pod stakelnim zvonom, kazala mi je Verica.

– Samo mi nemoj reći da se i ti baviš ovim, pitala sam je.

– Taman posla.

– Jesi li svesna da ste ti i Goran ovoj devojci makroi???

– Znaš šta? Stvarno mislim da sad preteruješ. Hajde lepo ti napusti moj stan, rekla mi je Verica.

– Otići ću ja, ali zaista nisam ovo očekivala od tebe.

– Ti bre nisi normalna. Imaš zdravu majku koja ti daje kad si u govnima, ona te izdžava i sada kada ti kasni plata, a nisu svi te sreće. Sanjin otac je alkos, majka je psihički bolesnik, dokoru koji je drži u jednoj psihijatrijskoj ustanovi mora mesečno da da 400 evra da je ne bi izbacio napolje. A i za sebe plaća stan u Beogradu jer je rodom iz Banata. Tako smo se i upoznale, tražila sam joj stan. Gde u Srbiji ona sa srednjom školom može da zaradi 1000 evra mesečno da bi pokrila sve troškove???

– Ali, Verice, zašto joj nisi dala posao kod tebe u agenciji?

– Ona nije za rad sa ljudima te vrste…

– Dobro, a šta je sa njenim bratom, rekla si mi da je inspektor, ako i to nisi slagala?

– On ima svoju porodicu i žena ga je skroz okrenula od roditelja. Uostalom, ti to nikada nećeš razumeti. Niko je ne prisiljava da radi ovo. Šta više, Goran joj ne uzima ništa. Sve što zaradi ide čisto njoj. I ja je preporučim kada mi neko traži devojku i nikada joj to nisam naplatila, rekla je Verica.

– Ko sam ja da bilo kome sudim? Ako svi zajedno uživate u tome, nastavite. Ja ne mislim da činite dobro delo što joj pronalazite je*ače, rekla sam i otišla iz Veričinog stana.

Pokušala sam da je pozovem narednih dana, ali je ona odbijala moje pozive i ignorisala poruke.

Goran je u međuvremenu proširio biznis sa apartmanima za izdavanje strancima, a jedan od njih je bio preko puta mog posla. Učinilo mi se da sam kroz kancelarije videla Vericu. Sišla sam da je pozdravim. Bila je hladna i uzdržana. Pitala sam je za Sanju, rekla je da ne zna o kome pričam. Došao je i Goran. Upoznala nas je, a potom sam se ja vratila na posao.

Godinu dana kasnije, srela sam Gorana. Nije se odmah setio odakle se znamo. Pitala sam ga za Vericu, rekao mi je da se udala za nekog našeg lika i otišla u Francusku.

– A Sanja?

– Koja Sanja, pitao me je iznenađeno.

– Pa ona vaša drugarica koju ste zajedno podvodili ti i Verica!

– To si ti nešto pomešala. Žurim, ajd zdravo!

S. V.

Foto: pexels.com

 

 

 

Check Also

OSLOBODITE SE STRAHA OD BUDUĆNOSTI: Kažite “nije me briga” i pustite šta bi moglo biti

Ne brini o budućnosti koja još nije tu, ili koja možda nikada neće doći, zapostavljajući …

1
Ostavi komentar

avatar
1 Lista komentara
0 Lista odgovora
0 Pratioci
 
Komentar sa najviše reakcijq
Najpopularniji komentar
1 Autor komentara
fresh Poslednji komnetari autora
  Pretplati se  
Najnoviji Najstariji Najviše glasova
Obavesti me o
fresh
Gost
fresh

top priča 10/10 preporučujem 👍😎

error: Content is protected !!