Home / Naslovna / PRIČA O LJUDIMA I “MIŠEVIMA”: Biznismen je mnogima pomogao na vrhuncu svoje moći, a onda je pao…Marija je jedina ostala uz njega

PRIČA O LJUDIMA I “MIŠEVIMA”: Biznismen je mnogima pomogao na vrhuncu svoje moći, a onda je pao…Marija je jedina ostala uz njega

Marija se po završetku Pravnog fakulteta zaposlila u poznatoj advokatskoj kancelariji. Iako je zvanično primljena kao advokatski pripravnik, obavljala je posao poslovnog sekretara. Nije joj teško palo što, kao ponosna vlasnica fakultetske diplome, ponekad skuva kafu i opere šoljice. Sa strašću je obavljala svoj posao. Ipak, nije lako postati deo tima jednog od najpoznatijih srpskih advokata. Svaki povereni zadatak, iako je često izlazio iz okvira njenog obrazovanja, smatrala je privilegijom. Klijenti su brzo prepoznali njene kvalitete pa je dobijala ponude da pređe u njihove firme, međutim, čvrsto je odlučila da ne menja tim u kom trenutno „igra“.

Upoznala je različite profile ljudi – od sitnih lopova do ljudi koji su optuženi za milionske prevare.

Šarmantna, pristojna, obrazovana, zgodna, bila je tiha patnja svih muških posetilaca kancelarije. Marija, međutim, nje bila zainteresovana za izlaske sa advokatovim klijentima. Posle radnog vremena, bila je posvećena vežbanju i spremanju pravosudnog ispita.

Kada je položila pravosudni, obavestila je svog poslodavca, očekujući da dobije zasluženo mesto u njegovom timu. Međutim, osim „bravo“, Marija ništa drugo nije čula „iz njegovih usta“ . Bila je strpljiva. Prošlo je mesec dana, ali je i dalje najveći deo radnog vremena provodila u pranju šoljica i dočekivanju gostiju. Početni entuzijazam ju je prošao i počela je da pada u blagu depresiju. To se odrazilo i na njen fizički izgled pa je počela da se goji.

Jedne večeri, sedela je u restoranu sa drugaricom i jadikovala nad svojom sudbinom kada se na vratima pojavio poznati biznismen kome se sudilo za milionsku prevaru, a koji je bio klijent njenog poslodavca.

Bio je sam. Prišao joj je bez oklevanja i poljubio ruku.

– Dobro veče mlada damo, zadvoljstvo mi je videti vas van kancelarije mog advokata, rekao joj je kroz osmeh.

– Dobro veče gospodine Š, otkud vi ovde, pitala je Marija.

– Ju, kakvo je to pitanje, pa nisam ja osuđen…. JOŠ, valjda smem da jedem tamo gde jedu pristojni ljudi i mlade, lepe žene, našalio se.

– Nisam to ni pomislila, nisam sam vas očekivala, pa zato pitam. Hoćete li da nam se pridružite, ponudila mu je ljubazno.

– Ispred je moj telohranitelj, parkira kola, rekao sam mu da mi se pridruži, kako sada da odbijem vaš poziv, kazao je i pozvao telefonom svoju pratnju i obavestio ga da je slobodan narednih sat vremena.

Veče je proteklo u razgovoru i smehu. Biznismen Š. je ponudio Mariji i njenoj drugarici da ih odveze kući jer je bilo dosta kasno. Na izlasku iz džipa, Š. je pitao mladu pravnicu:

– Primećujem da nisi ista osoba koja je pre skoro godinu dana došla u kancelariju kod mog advokata. Šta se dešava, mogu li da pomognem?

– Zar ne vidite? Položila sam pravosudni, a ja vam i dalje kuvam kafe kada dođete u kancelariju, požalila se Marija.

Pružio joj je svoju vizit kartu i rekao da mu se javi kako bi se ponovo videli.

Sutradan na poslu, Marija je ispričala kolegama da je srela poznatog klijenta u restoranu i da su zajedno večerali.

– Prekršila si pravilo, nije trebalo to da radiš, upozorio je strogim glasom advokat.

Nije joj bilo jasno zbog čega, kada je ostavila lep utisak na klijenta, biznismena Š.

Narednih dana, bila je prilično nelagodna atmosfera u kancelariji. Mariji se retko ko obraćao, čak joj nisu tražili ni kafu da im skuva. Peti u mesecu, plata. Svi zaposleni su dobili poruke od banke da im je legla zarada, a onda su stigle i koverte sa razlikom. Marija je nije dobila.

– Tebi će ADVOKAT dati, idi kod njega u kancelariju, rekla joj je starija koleginica.

Nije joj bilo jasno o čemu se radi, ali je ipak otišla.

– Marija, sedi. Kako si, pitao ju je šef.

– Dobro, hvala, rekla je i pomislila da će dobiti zasluženo unapređenje.

– Ti si kod nas, beše, došla posle završenog fakulteta i ovde si bila kad si položila pravosudni, konstantovao je.

Potvrdno je klimnula glavom.

– Šta ćeš sada da radiš, imaš li neke planove, pitao ju je.

– Planiram da ravnopravno sa svima u kancelariji radim na slučajevima koje imamo, kazala je samouvereno.

Advokat je bio iznenanđen odgovorom.

– Ma nemoj, a da ne planiraš možda da odeš kod našeg klijenta, biznismena Š. da radiš?

– Ne znam o čemu govorite, bila je zbunjena.

– Evo ovde imaš tri mesečne plate, pružio joj je kovertu i dodao:

– Hvala ti što si bila deo naše kancelarije. Želim ti mnogo uspeha u životu.

Marija nije znala šta ju je snašlo. Otišla je kući u suzama i nekoliko dana nije izlazila napolje. Spavala je, jela, gledala filmove i plakala. Ni na telefonske pozive nije odgovarala.

Kada ju je prošla depresivna faza, pozvala je biznismena Š. Zvučao je kao da je očekivao njen poziv i odmah joj je zakazao sastanak u njegovoj kancelariji. Poslao je svog vozača/telohranitelja po Mariju.

– Dobro došla u moju firmu. Nije kao ona koju su mi uništili pa sad meni sude, ali je prijatna i u njoj rade samo odabrani ljudi. Voleo bih da nam se pridružiš, rekao joj je.

– Vi znate da sam ostala bez posla?

Samo je klimnuo glavom.

– Šta bih ja mogla da radim kod vas, pitala je.

– Isto što i kod mog advokata, da nam kuvaš kafe, nasmejao se.

Mariji nije bilo prijatno, ali nije imala bolju ponudu u tom trenutku, iako je svoju biografiju poslala na nekoliko oglasa za posao.

Prihvatila je izazov. Radila je za „kontraverznog biznismena Š“ , poznatog i van granica naše zemlje. Od njega je dosta naučila o životu. Na primer, uspešno je savladala “govor ljudskog tela”.

– Čuvaj se ljudi koji imaju sitne oči, rekao joj je više puta i to joj se urezalo u pamćenje.

Nije imala radnu prijavu, ali je uredno, poslednjeg dana u mesecu dobijala u koverti pozmašnu svotu novca u evrima.

Biznismen Š. joj je ispričao sve o svom usponu i padu. Ljudi su različito reagovali kada ga vide. Od fotografisanja s njim do dobacivanja „Lopove“. Nije podnosio prozivke. Smatrao je da nije kriv.

Mariju je poštovao iznad svega. Ipak, ona je želala da radi kao pravnik i nije se zadovoljavala više nego pristojnom platom za naše uslove.  Slala je svoju radnu biografiju na adrese mnogih advokatskih kancelarija i firmi, ali odgovora nije bilo.

Biznismen Š. je morao da napusti zemlju. Marija je bila očajna. Ipak, u tom trenutku stigao joj je poziv na razgovor za posao u firmi koja ima monopol na tržištu u jednoj industrijskoj grani.

Spremila se i otišla na intervju. Tamo je bilo još devet devojaka. Vlasnik kompanije se pojavio 15 minuta nakon zakazanog vremena za intervju. Prvo što joj je primetila na njemu su bile “sitne oči”, odmah se setila bivšeg poslodavaca i pomislila kako on sa njim ne bi ni pregovarao, već odmah ustao i otišao. Bio je to čovek u ranim pedesetim, debeo, sa “pivskim stomakom”. Kad ga čovek vidi, nikada ne bi rekao da je vlasnik kompanije koja obrće milione na mesečnom nivou.

– Devojke, ja bih vas molio da se sve predstavite, ajde krenućemo od tebe u crvenom džemperu.

Pravnice su izdeklamovale ono što im piše u biografiji, a on se smeškao.

– Hvala vam devojke, slobodne ste, javićemo vam šta smo odlučili za dva-tri dana, rekao je, a onda se okrenuo ka Mariji:

– Ti ostani, ako imaš pet minuta.

– Imam.

-Kada su devojke izašle, okrenuo se ka Mariji.

– Pričaj mi, odakle i kako znaš, bizinismena Š.?

Marija mu je ispričala celu priču, da ga je upoznala u advokatskoj kancelariji gde niko nije primećivao i uvažavao njen rad, kao i da ju je on izuzetno cenio, ali da kod njega nije bilo izazova za nju.

– Imam utisak da je izmislio radno mesto, samo da bi meni pomogao, kazala je.

Debeli poslodavac ju je gledao, smeškao se, povukao dva – tri dima a onda rekao:

– Marija, eh Marija. Vidiš, sve ovo što ja imam je zahvaljujući biznsimenu Š., ali danas nije popularno govoriti da sam ga poznavao. Što ti ne izbaciš iz biografije da si radila za njega, mlada si, pitao ju je.

– Kako da izbacim i zaboravim? Ne zanima me šta je popularno, ja kažem kako je bilo. Za razliku od advokata, on me je cenio kao radnika i kao čoveka, pomogao mi je u skladu sa svojim mogućnostima. Imali smo strogo profesionalni odnos, branila je pravnica srčano svog bivšeg poslodavaca.

Debeli se nasmejao.

– Neiskvarena si i mlada. Naučićeš – ne jede se sve što leti. Bolje bi ti bilo da hvališ advokata i rad kod njega, nego biznismena Š. Nije on ništa bolji od biznismena, ali njega nisu uhvatili, pa je uvaženi gospodin, za razliku od Š., rekao je Debeli.

Marija nije znala šta da mu odgovori, a posle dva minuta (ne)prijatne tišine, Debeli je rekao:

– E pa tako. Ja sam te pozvao samo da bih ti ovo rekao, a ti kako hoćeš. Jasno ti je da te neću primiti da radiš kod mene, kad sam ti rekao “tajnu moga uspeha”. Ovo ni za živu glavu javno ne bih priznao nikome. Ja sam danas najveći protivnik onoga što je Š. nekada radio, i tako će ostati. Ne želim one koji drugačije misle i govore u svojoj blizini. Neću prošlost da ispliva. On će dobiti zasluženu robiju i više ga niko nikada neće spomenuti. Želim ti mnogo sreće da nađeš posao. I zapamti, izbriši biznismena Š. iz svog sećanja i svoje biografije, bolje ćeš proći.

Marija to ipak nije učinila. Imala je poteškoće da se zaposli. Nikada joj niko posle toga nije rekao razlog odbijanja. Posle dve godine, zaposlila se uz pomoć prijatelja u pravnoj službu jedne državne firme. I dalje ne krije nijedan deo svoje biografije.

– Ljude koji su mi pomogli nikada neću zaboraviti, maker ceo svet bio protiv njih. Ne amnestiram ih krivice, ali ne mogu ni da zatvorim oči nad njihovom drugom, lepšom stranom, rekla je Marija autoru ove priče.

S. V.

foto: pexels.com

Check Also

OSLOBODITE SE STRAHA OD BUDUĆNOSTI: Kažite “nije me briga” i pustite šta bi moglo biti

Ne brini o budućnosti koja još nije tu, ili koja možda nikada neće doći, zapostavljajući …

Ostavi komentar

avatar
  Pretplati se  
Obavesti me o
error: Content is protected !!