Home / Naslovna / U RINGU SA SUJETOM: Tijana je uspešno preskočila sve prepreke na novom poslu, ali jedna je bila nemoguća misija – urednikov EGO!

U RINGU SA SUJETOM: Tijana je uspešno preskočila sve prepreke na novom poslu, ali jedna je bila nemoguća misija – urednikov EGO!

Uvek sam se pitala zbog čega bi profesionalno ostvaren čovek bio sujetan. Ako neko svoj posao radi najbolje moguće i za to svakodnevno dobija pohvale i priznanja, zašto uopšte obraća pažnju na negativne komentare? Zbog čega ljudi imaju potrebu da ih baš svi vole? Koliko puta ste bili žrtva svoje ili sujete nadređenih?

U vezi sa ovom temom uvek se setim aforizma Mejsona Kulija „Sujeta dobro nahranjena je dobrotvorna. Sujeta gladna je zlobna.” Hranite svoju i sujete svojih (ne)prijatelja. Ali, da li je uvek moguće vladati situacijom?

Tijana je na Veliku televiziju došla preko konkursa. Istina, znala je nekoliko ljudi koji su tamo već radili, njihova reč joj je pomogla da dobije priliku da svoje ideje predstavi kadrovskoj službi. Mnogo im se dopala. Harizmatična, energična, pomalo agresivna i sigurna u ono što priča. Brzo i lako su se dogovorili oko uslova i plate. Ona je njima obećala skok gledanosti programa u jutarnjem terminu za najviše šest meseci, oni njoj deset novinara u svakom trenutku na raspolaganju, snimatelje, montažu, kola…

Od svega dogovorenog, u redakciji čiji je urednik postala, dočakala su je dve novinarke, od kojih je jedna majka jednogodišnjeg dečaka i nije mogla da pokrije nijedan večernji događaj, a kada joj je suprug bio na službenom putu, nije se pojavljivala ni pre podne. Pored njih dve, na raspolaganju su joj bila i dva volontera, koji su radili bukvalno za sve redakcije, a prioritet je bila inforamativa. Srpska posla – najviše rade upravo oni koji su najmanje, ili nisu uopšte, plaćeni.

– Ok, dala sam reč da ću imati gledanost za šest meseci pod drugačijim uslovima, ali ne mogu sad da odustanem, radiću pa šta bude, pomislila je Tijana.

Imala je podršku kolektiva. Odmah su videli da je vredna. Znala je da bude u redakciji od devet do devet, a da se ne požali na umor. Radila je i od kuće. Budila se sa “prvim petlovima” kako bi pratila jutarnji program na svim televizijama, da bi bila u korak da konkurencijom.

Jednog dana upoznala je i zvezdu Velike televizije – Urednika, čoveka zbog čijih je ranijih radova mislila da je novinarstvo uzvišena profesija.  Baš tada su stigli najnoviji izveštaji o gledanosti, Tijana je ostvarila manji uspeh. Kolege su joj čestitale, ali ne i On. Osetila je neprijanost u njegovom društvu. Izašla je iz kancelarije i prodisala.

Sledećeg dana, novinari su bili na terenu, sedela je sama u kancelariji i gledala šta korisnici pišu po društvenim mrežama. Prišao joj i pitao:

– Jesi li to na Tviteru?

– Imam nalog da bih pratila šta se piše i dešava zbog posla, ali ništa ne objavljujem. Zašto pitate?

– Čuo sam da me tamo pljuju.

– To ne znam, videla sam na Fejsu, nešto su pisali o poslednjoj vašoj emisiji, rekla je.

– Daj da vidim.

Kada je otvorila i pokazala žetosku i pomalo nepristojnu kritiku, unervozio se, imala je utisak da želi na njoj da iskali svoj bes, ali se suzdržao. Okrenuo se i otišao.

Te večeri je imao emisiju koja je išla uživo. Ujutru se uspavao, došao je na posao posle Glavnog. Sreli su se ispred Tijanine kancelarije.

– Jel se sada dolazi na posao, pitao ga je strogim tonom Glavni.

– Ne, ali sinoć sam se zadržao, pokušao je da se odbrani Urednik.

– Ovo ti se sada dogodilo da dođeš posle mene i više nikad, jesi li me razumeo, vikao je Glavni.

– Razumeo sam, kazao je Urednik pokunjeno i pogledao u Tijaninom pravcu. Nije joj se svidelo ono što je videla u njegovim očima.

Glavni je nastavio da hvali Tijanu:

– Bravo koleginice, odlično si to uradila. Nemoj nikad da budeš k’o ovaj Urednik, obećaj mi da nećeš.

I obećala mu je…

– Neću. Urednik je veličina, morala bih ja mnogo da radim da bih dostigla njegov nivo i uspeh, bezuspešno je pokušavala da nahrani njegovu pogođenu sujetu.

Narednih dana su se izbegavali. Tijana je otišla u marketing službu na poziv direktorke tog sektora jer je jutarnji program dobio generalnog sponzora. Ubrzo se u kancelariji stvorila gužva jer je i vlasnica jednog restorana došla da produži ugovor o saradnji. Vrata od kancelarije su bila otvorena, urednik je prolazio i čuo razgovor. Provirio je u prostoriju. Istog trenutka, vlasnica restorana je skočila sa stolice i prišla mu:

– Jao uredniče, mnogo mi je drago što sam vas upoznala. Ja sam vlasnica restorana, muž i ja smo sponozori  i vaše emisije, mi vas mnogo volimo.

– Ako me volite, pošaljite neko prase, našalio se.

– Hoću, ako volite, evo odmah u nedelju, rekla mu je i zamolila Tijanu da ih fotografiše za uspomenu.

Žena je morala da ide. Dok je odlazila, urednik je gledao za njom “pogledom punim nekog sažaljenja”, i sebi u bradu rekao:

– Simpatična seljanka.

Tijana je bila besna jer je znala da on ima “armiju obožavalaca” i da oni misle kako je Urednik “najpristupačniji čovek na planeti”.

U četvrtak uveče, Urednik je imao veoma gledanu emisiju. Drušvene mreže su se usijale od komentara. Tijana je ispratila i šou i pisanje ljudi na Tviteru. Tviteraši nisu štedeli Urednika. Nadala se da je neće pitati za utiske. Međutim…Bio je prva osoba koju je tog jutra srela na televiziji.

–  Uredniče, bili ste sjajni. Sve pohvale, svaka čast, rekla mu je.

– Ko to kaže?

– Kako mislite, ko to kaže – bila je iznenađena pitanjem – pa ja!

– A šta kažu tviteraši, bio je znatiželjan.

– A ne, Uredniče, to me ne zanima, to vam neću čitati.

– Što nećeš, čitaj, zapovedio je.

– Neću jer znam kako ste se prošlog puta naljutili na mene, zbog onog na Fejsu, molim vas da me razumete.

Uzeo je stolicu, primakao njenoj, malte ne zagradio prolaz da ne bi mogla da ustane i ode.

– Ajde otvori i čitaj, rekao je ozbiljnim tonom

– Samo ako mi obećate da se nećemo posvađati…

– ČITAJ!

Počela je… uvreda za uvredom, što od nepoznatih ljudi do javnosti (i njemu) poznatih ličnosti. Nakon što mu je pročitala komentar starije koleginice u kojem ona kaže da je “Urednik bruka za novinarsku profesiju”, skočio je, odgurnuo stolicu i pljunuo Tijanu!

– Dosta, dosta!!! Nulo, ništarijo jedna. Ti si ljubomorna na mene i moj uspeh! Ti stojiš iza ovih komentara, znam! Ja sam napravio najgledanije tv formate, a šta si ti, urlao je na nju i pokušao još jednom da je pljune, ali se izmakla.

– Ali, Uredniče, nisam ja, ja te ljude i ne poznajem, branila se.

– Ti si! Ti mrziš ovu televiziju, ti mrziš mene, ti mrziš sve! Došla si ovde da sabotiraš sve što sam ja od ove televizije napravio, NULO, NIŠTARIJO, grmeo je.

Na žalost, niko nije čuo jer su bili sami. Izašao je besno iz kancelarije. Tijana je ostala jecajući. Ubrzo su stigle novinarke. Nisu bile iznenađene njegovim ponašanjem, već njenom slabošću da se izbori s njim.

– Što mu nisi rekla da imaš posla, znala si kakav je? Sve vreme si očekivala da će ovako da se završi, rekle su joj.

– Šta je bilo – bilo, pomisila je – idemo dalje, lekcija ovog puta definitivno naučena, ne čitati Uredniku komentare drugih ljudi!

Samo što se udubila u posao, zazvonio joj je telefon. Zvali su je iz pravne službe. Mislila je da ide da produži ugovor jer nije bilo razloga za raskid budući da je postigla više nego dobar rezultat za kratko vreme u nemogućim uslovima.

Kada je sve potpisala, pravnica joj je rekla:

– Platu ćeš dobiti kad i ostali –prvog i jedan mali deo petnaestog.

– Ok je to, tu smo, bila je u čudu Tijana što joj to govori.

– Gde smo tu? Devojko, ti si upravo potpisala otkaz, kazala joj je.

Oko Tijane se okrenula zgrada televizije. Kada se vraćala u svoju kancelatiju po stvari, najviše je bolelo to što su svi odmah znali da se Urednik potrudio da dobije momentalni otkaz, a niko nije pokušao da urazumi Glavnog, ili je upozori na to šta je čeka u pravnoj. Ti ljudi su očekivali da ih razume – imaju porodice, bolest u kući, otplaćuju kredit…

Tijana nikada nije saznala kako je Urednik uspeo da ubedi Glavnog koji ju je izuzetno poštovao zbog postignutih rezultata, da joj da otkaz bez prava na odbranu.

Prošlo je par godina od tada. Urednik je i dalje na svojoj poziciji, a na onoj koju je Tijana obavljala nekoliko meseci, promenilo se desetak vrsnih novinara. Niko nije bio “dovoljno dobar” da bi se zadržao. Ili bolje rečeno – niko nije bio dovoljno sujetan da bi nadigrao Urednika i njegov ego.

S. V.

Foto: pexels.com

 

 

Check Also

OSLOBODITE SE STRAHA OD BUDUĆNOSTI: Kažite “nije me briga” i pustite šta bi moglo biti

Ne brini o budućnosti koja još nije tu, ili koja možda nikada neće doći, zapostavljajući …

Ostavi komentar

avatar
  Pretplati se  
Obavesti me o
error: Content is protected !!