Home / Naslovna / ZORIČINA I FILIPOVA LJUBAVNA PRIČA: Neverstvo je učvrstilo naš brak, oboje smo naučili važne lekcije!

ZORIČINA I FILIPOVA LJUBAVNA PRIČA: Neverstvo je učvrstilo naš brak, oboje smo naučili važne lekcije!

Zorica je rođena i odrasla u selu kraj Niša. Nije imala srećno detinjstvo. Otac alkoholičar tukao je nju i njenu majku, čak i zimi izbacivao napolje. Posle završene trogodišnje srednje škole zapsolila se u hladnjači. Jedne noći dok je radila, u sezoni otkupa maline, dobila je poziv iz bolnice da joj je majka bez svesti dovezena nakon što ju je otac prebio. Nesrećna žena je ubrzo preminula, a otac uhapšen. Zorica se spakovla i sa ušteđevinom od svega 500 evra došla u Beograd kod ujaka. Posle samo nekoliko dana shvatila je šta znači kad ljudi kažu “svakog gosta tri dana dosta” pa je krenula u potragu za poslom. Počela je da radi u marketu i to noćne smene jer su se one plaćale više. Odmah se bacila na traženje stana. Kako nije mogla da nađe ništa pristojno za novac koji je bila spremna da izdvoji za krov nad glavom, iznajmila je sobu u prostranoj kući kod starijeg bračnog para čija su deca u inostranstvu. Tako je počela novo poglavlje u životu, rešena da prošlost zauvek zakopa u svom srcu.

Nakon šest meseci boravka u prestonici upoznala je Filipa. On je radio kao fizički radnik na jednom gradilištu nedaleko od njenog posla i često je svraćao u market da bi kupio salamu, hleb i jogurt za doručak. Posle nekog vremena pozvao ju je da izađu. Na prvom sastanku je saznala da je mlađi od nje skoro dve godine, takođe jedinac kao što je i ona. Imali su mnogo sličnosti. I Filipov otac je bio alkoholičar, maltretirao je njega i majku, ali je od ciroze jetre umro kada je on bio osmi razred osnovne škole. Krenuo je na zanat, postao je vodoinstalater, i kad nije rešavao probleme u svojoj struci, radio je kao građevinac da bi bolesnoj majci priuštio lečenje i medicinsku pomoć kod kuće.

Venčali su se nakon dva meseca zabavljanja i Zorica je prešla da živi sa Filipom i njegovom majkom u trošnoj kući od dva odeljenja iako joj je on rekao da nema ništa protiv toga da nađu zajednički stan. Bilo joj je žao da napuste ženu u nevolji jer ju je poistovetila sa svojom pokojnom majkom. Planirali su da na proširenje porodice sačekaju koju godinu jer je njoj bilo 23, a njemu  21 godina, a i nisu imali novčanih sredstava da bi detetu pružili bezbrižno i srećno detinjstvo. Međutim, ona je zatrudnela posle samo par meseci bračnog života. Dobili su devojčicu kojoj su dali ime Mia. Iako neplanirano, Mia je voljeno dete. Roditelje je motivisala da rade više i bolje. Filip je dobio ponudu da radi u Nemačkoj kada je ona imala samo pet meseci.

– Ljubavi, hoćeš li moći sa Miom i mamom sama, pitao je Filip svoju suprugu.

– Naravno, samo ti idi.

Za tri meseca, koliko je Filip proveo na radu “na crno” u Nemačkoj, Zorica se zapustila. Posvetila se u potunosti svekrvi i ćerki. Kada se vratio, kod kuće ga je dočekala žena koja nije posećivala frizera, ličnu higijenu je zapostavila i nije mu bilo prijatno da je poljubi, a kamoli da sa njom vodi ljubav. Ona je nastavila po starom, on nije želeo da joj govori ništa kako je ne bi uvredio. Ubrzo je počeo da je izbegava kada bi ona htela seks, dolazio je kasno kući, bio je neprijatan. Posumnjala je da se nešto dešava i u telefonu mu je, dok se tuširao, našla poruku od žene čije joj je ime bilo poznato. Mirela je bila prva Filipova ljubav i jedina koju je spomenuo svojoj suprugi.

– Bebo, vidimo se večeras, pitala ga je, a on potvrdio.

Kada je izašao iz kupatila, Zorica je napala svog muža. Htela je da ga zaustavi da ne ode kod Mirele, ali on nije hteo da je sluša. Odgurnuo joj je i izašao iz kuće.

Zorica je ostala u suzama. Čekajući muža, ispila je litar rakije. Svanulo je, a Filip se nije pojavio kod kuće. Bilo joj je muka, zaspala je. Oko podne, pojavio se Filip, probudio ju je.

– Diži se, ajde pakuj se i idi odavde, rekao joj je.

– Filipe, šta ti je, šta to pričaš, bila je iznenađena Zorica.

– Hajde, ustaj, spremi se, spakuj stvari i ja ću te odvesti gde želiš, rekao joj je.

– Ja nemam gde da idem, rekla je.

– Kupio sam oglase, pozvaćemo, naći ću ti stan i platiti za tri meseca, a posle ćeš se i sama snaći.

Nije želala da ide. On je ustao i počeo da pakuje njene stvari. Bunila se, plakala, tražila pomoć i zaštitu od svekrve, ali ona nije htela da se meša u njihov odnos.

Našao je stan, za nju i devojčicu, 500 metara udaljen od njegove kuće.

– Dolaziću kad imam vremena da vidim Miu, rekao joj je na rastanku.

Zorica je postala depresivna. Pila je i plakala. Svaki put kad bi Filip došao da vidi ćerku, ona mu se nabacivala, ali je on nije primećivao.

Ujakova ćerka nije znala za novonastalu situaciju, a htela je da vidi bebu pa se zaputila u Filipovu kuću. Tamo je zatekla samo njegovu majku koja joj je ispričala šta se desilo, ali nije znala snajinu novu adresu pa joj je rekla da pošalje poruku.

Zorica prvo nije htela da joj odgovori, ali je devojka bila uporna. Kako nije imala mnogo izbora, na kraju je poslala adresu, pa je sestra došla kod nje. Zatekla ju je u lošem psihičkom i fizičkom stanju. Pokušala je da je urazumi, ali se ostavljena žena opirala.

– Neću, pusti me, hoću da umrem, rekla je Zorica.

– Nećeš da umreš! Imaš toliko razloga za život, jedan od njih je Mia. Ni tvojoj majci nije bilo lako s tvojim ocem pa se nije predala zbog tebe, a mogla je sto puta da digne ruku na sebe. Filip te je ostavio i to je trenutno. Zapustila si se, to je strašno, kazala joj je joj je sestra i dodala da je pogrešila što je u bračnoj zajednici živela sa svekrvom iako su se njih dve dobro slagale.

Međutim, Zorici ono „TRENUTNO te je ostavio“ dalo novu nadu i više je ništa nije čula.

– Doći ću sutra da čuvam Miu, a ti ćeš da ideš kod frizera, kozmetičara i na depilaciju, jesmo li se dogovorile, pitala je sestra Zoricu.

– Sutra Filip dolazi da vidi dete, ne mogu, moram da budem tu, bila je uporna.

– Takva mu se samo gadiš. Videćeš ga kad se središ. A kad to završiš idemo na još jedno mesto, nije odustajala njena sestra.

Nije imala izbora nego da je posluša. Filip je bio iznaneđen kada je došao da vidi ćerku, a svastika mu rekla da je Zorica na ulepšavanju.

Nakon tretmana, krenule su ka Zvezdari. Sestra je auto zaustavila ispred crkve Lazarice.

– Šta ćemo ovde, pitala je Zorica.

– Idemo na službu u crkvu.

– Ti nisi normalna, zbog ovog sam pospano dete izvela iz kuće, bila je besna i nepoverljiva Zorica.

– Ovde ima ikona čudotvorca Svetog Minje, pomoli mu se za ljubav svog muža.

Nevoljno je krenula. Međutim, u crkvi je osetila neočekivano olakšanje. Molila se dugo ispred pomenute ikone.

Kada ju je sestra vratila kući, na izlasku iz automobila pitala je da dođe sutra ponovo i pričuva dete kako bi ona mogla ponovo u crkvu. Sestra je potvrdno klimnula glavom. Međutim, u poštanskom sandučiću ju je sačekalo  neprijatno iznenađenje – tužba za razvod braka.

Te noći, Zorica se ponovo latila flaše. Pila je neko jeftino vino. Dobila je trovanje želudca i završila u Urgetnom centru. Sestra joj je ponovo našla. Brinula je o Miji i uspela da sakrije od Filipa šta je Zorica uradila. Nastavila je da je bodri. Čim je ponovo „stala na noge“ Zorica je nastavila da odlazi svakodnevno u Lazaricu. Skoro dva meseca je bila na svakoj popodnevnoj službi.

Postala je hladna prema Filipu, a dobra prema sebi. Nije pila, redovno je posećivala frizera, vodila računa o ličnoj higijeni, kupila nekoliko novih odevnih komada. Počela je da primećuje da je gledaju drugi muškarci.

Filip je video očiglednu promenu i pokušao da komunicira sa njom, ali se ona, po sestrinom savetu, pravila da je nezainteresovana za njegovo udvaranje. Kada se “dovoljno potrudio” prihvatila je njegov poziv na večeru uoči Nove godine, baš u vreme kada je trebalo da plati kiriju za sledeća tri meseca.

– Lepa si, rekao joj je.

– Šta hoćeš od mene, odgovorila je drsko.

– Hoću da se ti i Mia vratite kući.

– Gde ti je devojka?

– Nemam ja devojku, imam divnu ženu i ćerku, kazao je Filip.

– Nemaš ti ženu, podneo si zahtev za razvod braka.

– Poništiću, molim te vrati se, rekao je i zaplakao.

– Vratiću se pod jednim uslovom – da mi ne prilaziš!

– Razumem te, ali nije bilo ništa. Jednu noć sam otišao kod Mirele. Imali smo seks, ali sam shvatio da nije to – to bez ljubavi. Fališ mi, mnogo, bio je iskren.

– Nemoj više ništa da mi pričaš, gadiš mi se, histerisala je Zorica.

Ipak se 31. decembra vratila kući. Pokušao je da je zagrli i poljubi, ali mu ona nije dala. Narednih dana mu je prebacivala za Mirelu. Iako strpljiv, na Božić mu je pukao film, jer mu je umesto čestitke rekla:

– Jesi li devojci čestitao praznik?

– Dosta više! Kriv sam, ali stalnim podsećanjem radiš sve da se ne osećam krivm za ono što sam uradio, već što sam ti priznao. Bilo bi bolje da sam ćutao.

Shvatila je da je preterala. Ućutala je. Te noći su vodili ljubav. Nije joj bilo prijatno, ali se trudila da to ne pokaže.

– Ljubavi, hoćemo li da napravimo još jednu bebu, rekao je Filip.

– Hoću, odgovorila je kroz osmeh.

Lav se rodio godinu dana kasnije. Imao je zdravstvene probleme i dosta novca je otišlo je na njegovo lečenje. Pomogla im je Zoričina sestra od ujaka. Međutim, uvek je falilo para iako su oboje radili i decu ostavljali sa bolesnom svekrvom.

Filip je nakon četiri godine dobio mogućnost da legalno radi u Nemačkoj.

– Šta ćete da radite, pitala je Zoricu sestra.

– Idemo svi.

– A svekrva?

– Platićemo joj joj pomoć u kući, ovako više ne može, bila je iskrena Zorica.

– Sviđa mi se kako sada razmišljaš. Eh, kad se setim šta ste sve „prebacili preko leđa“ vas dvoje, rekla je kroz osmeh njena sestra.

– Jesmo, ali čini mi se da je prevara učvrstila našu ljubav. Zauvek ću biti zahvalna Bogu na tom iskustvu koje je njega učinilo zrelijim, a ja sam naučila da sebe uvek stavljam na prvo mesto, zaključila je Zorica dok je pakovala kofere za odlazak iz Srbije.

S. V.

Foto: pixabay.com

 

 

Check Also

LEKOVITA HRANA: Recept za supu koja je do 100 puta efikasnija od antibiotika!

U sezoni virusa i gripa, malo ko se izvuče bez posete lekaru, injekcija i antibiotika. …

Ostavi komentar

avatar
  Pretplati se  
Obavesti me o
error: Content is protected !!